Koristimo cookies zbog unapređenja korisničkog iskustva i funkcionalnosti sajta. Nastavkom pregleda naše web stranice slažete se sa upotrebom kolačića. Saznajte više.

Politika kolačića

Ovaj veb sajt koristi kolačiće kako bi pružio bolje iskustvo, dodatke za društvene mreže i za analizu saobraćaja. Saglasni ste sa korišćenjem kolačića ukoliko nastavite da koristite ovaj veb sajt. Pročitaj više o politici kolačića ovde
Potvrdi

Usporeni snimci i leteće sekire

Huawei ForumHuawei Forum
Blog

Sigurno si već video neki usporeni snimak – sumnjam da postoji neko ko ne zna kako to izgleda. Doduše, dosta ljudi ne zna kako tačno nastaju i kakva logika stoji iza njih. Zbog toga, isprobao sam se u bacanju sekira i istovremeno testirao kako rade usporeni snimci na Mate 20 Pro. Dakle, ako te zanimaju leteće sekire, pogledaj prvo poslednji #TechGenius video i zatim se vrati da pročitaš ovaj prilog.

Kako se snimak uspori?

Pre nego što se posvetimo samom kreiranju usporenih snimaka, prvo je potrebno razumeti kako oni rade na teorijskom nivou. Pre više godina, kada su se (ozbiljni) filmovi još stvarali pomoću analognih kamera na klasičan način, uvijen na kolutu, afirmisao se standard po kome se za sekundu snimka kreiralo 24 sličica. To je bilo dovoljno da ljudsko oko, kada se 24 sličica zavrtelo u jednoj sekundi, sve zajedno shvati kao povezano i glatko kretanje. Tako je 24 sličica bilo dovoljno da nas prevari da gledamo kretanje i istovremeno još uvek dovoljno malo da nije nastalo previše troškova sa užasno skupim filmom. Naravno, danas postoji još standarda: 25 sličica, 30 sličica, 48 sličica i 60 sličica. Ali, ipak na svim kamerama (i na pametnim telefonima, kao što je Mate 20 Pro) još uvek je uključeno snimanje sa 24 ili 25 sličica po sekundi. Da ne bismo zaglavili u detalje, zapamti broj 24.

Šta se dešava kada po sekundi uhvatiš više od 24 sličica? Odgovor zavisi od toga koliko brzo ih zatim emituješ. Ako ih uhvatiš 120 po sekundi i emituješ ih na 120 po sekundi, kretanje na snimku izgledaće možda glatkije, ali iste brzine kao u realnom vremenu. Ali možemo napraviti trik. Ako snimimo 120 sličica po sekundi i zatim taj snimak emitujemo nazad na 24 sličica, kod emitovanja sa 24 sličica po sekundi dostići ćemo efekat usporenog snimka. Ako je naš snimak trajao 1 sekundu i uhvatili smo 120 sličica, kod emitovanja sa 124 sličica po sekundi dostići ćemo tačno 5x duži snimak, a kretanje će se za isti faktor sniziti. Prosto: dobićemo 5x usporenije kretanje odnosno snimak. Račun je dakle jednostavan:

(broj sličica kod snimanja) / (broj sličica kod emitovanja) = faktor usporavanja snimka

Usporeni snimci na Mate 20 Pro

Pogledajmo sada ovu teoriju još i u praksi sa Mate 20 Pro. Ovaj pametni telefon omogućava snimanje usporenih snimaka na 120, 240 i 960 sličica po sekundi. To znači da snimak možemo da usporimo za faktore 5, 10 i 40. Ako video emitujemo na 24 sličica po sekundi, naravno. Ako to budemo radili na 25 sličica po sekundi, brojke inače neće biti tako lepe (u realnosti dolazimo do skoro identičnih rezultata). Zbog jednostavnosti pretpostavljamo da ćemo emitovati na 24 sličica po sekundi.

Na Mate 20 Pro možemo doći do funkcije snimanja usporenih snimaka ako u aplikaciji kamere izaberemo mogućnost Više na donjem slajderu i zatim u meniju koji se prikaže, izaberemo ikonu za usporene snimke, gore levo. Prikaže nam se interfejs gde možemo da prebacujemo između 4×, 8× i 32× usporenim snimkom. Zašto drugačiji brojevi? Jer realno emitujemo video na 25 sličica po sekundi gde su cifre zatim malo zaokružene i jer… ukratko, tehnikalije u koje ne moramo da ulazimo.

Od tri načina se izdvaja super usporeni snimak na 960 sličica po sekundi odn. 32× usporeni snimak. Ovaj snimak obuhvata manje od sekunde snimka. Zašto? Jer je 960 sličica po sekundi stvarno mnogo podataka odjednom i memorijski mediji (jednostavnije, prostor gde se čuvaju podaci na telefonu) jednostavno ne mogu redovno da zapisuju takve količine podataka. Odnosno mogu, ali je takva memorija preskupa. Zbog toga ga je na Mate 20 Pro relativno malo i može da uhvati samo kratko vreme. Uprkos tome, to je dovoljno za 10 sekundi usporenog snimka. Ali, delić sekunde je stvarno malo i zato se brzo desi da snimanje aktiviramo prebrzo ili presporo. Zato je Huawei na Mate 20 Pro (i takođe P20 Pro) ugradio funkciju koja automatski detektuje kretanje i pravi snimak umesto vas. U zavisnosti od situacije, možda je bolje upotrebiti automatsko snimanje ili ručnu aktivaciju. Ovde je potrebno nešto tzv. “trial and error” postupka gde jednostavno probaš ono što se iskaže za bolje. Ali, rezultati su vredni dodatnog vremena. Super usporeni snimci naime pružaju uvid u svet koji naše oko jednostavno nije moguće da uhvati. Među automatskim i ručnim načinom možeš da biraš, ako pritisneš na ikonu Auto ispod levo u interfejsu.

Problemi usporenih snimaka

Osim pomenute količine podataka, problem prave i izvori svetlosti. Da li si nekada primetio kako na nekom snimku svetlost jednostavno treperi? To je zbog interferencije između frekvencije treperenja svetlosti i frekvencije pravljenja slike na kameri. Interferencija šta?

Idemo po redu: frekvencija nije ništa drugo nego broj, koji kaže koliko puta se nešto desi u vremenskoj jedinici. U EU je standardizovana frekvencija naizmeničnog električnog napona 50 Hz – to znači da se napon u žicama zanjiše 50× u sekundi između +220 V i -220 V. U praksi to znači da svetlost zasvetli kod obe krajnosti odn. 2× u svakom ciklusu odn. 100× po sekundi. Još si sa mnom? Ako ne, zapamti da svetlost treperi 100× po sekundi. Idemo dalje.

Zamisli, dakle, da snimaš 120 sličica po sekundi, a svetlost treperi samo 100× po sekundi. To teorijski znači da makar 20 sličica u sekundi snimaš u tami. U praksi je to inače malo drugačije, ali uprkos svemu to znači da na usporenom snimku dobiješ efekat trepereće svetlosti u prostoru.

To možeš da izbegneš na dva načina. Ili na tri ako ti je za to svejedno i time se ne opterećuješ. Inače, dva su rešenja: snimaš ispod svetlosti LED sijalica koje obično kod pune svetlosti trepere na frekvenciji između 1.000 i 5.000 Hz. Drugo rešenje je dobro staro sunce koje napolju svetli.

Zato u videu najavljujem da ćemo Pero i ja ugasiti sva halogenska svetla u prostoru i upaliti studijske LED sijalice koje smo imali sa sobom. Ovde nastupa još jedan problem usporenih snimaka.

Ako obični snimak hvata 24 sličica po sekundi, u teoriji imaš najviše 1/24 sekunde vremena da uhvatiš jednu od sličica. To znači da na senzor kamere svetlost pada 1/24 sekundi. Ako istu logiku upotrebimo na usporenim snimcima, vreme se skrati na 1/120, 1/240 odn. 1/960 sekunde. A to je vrlo kratko vreme. Kratko vreme znači da osetljivost senzora treba povećati da uopšte detektuje svetlost jer je to osetno manje. To znači da ti za snimanje usporenih snimaka trebaju velike količine svetlosti. Ukoliko kod kuće nemaš studijsku svetlost, moj savet je jednostavan: sačekaj da bude napolju mnogo sunčane svetlosti (malo oblaka) i uživaj u svetlosti koju nam daruje majka priroda.

Za kraj

Znam da je ovaj blog bio baš tehničke prirode, ali ovo znanje će ti dobro doći i drugde – ne samo kod snimanja usporenih snimaka. Malo dodatnog znanja nikada ne šteti.

Ugodan dan želi ti
Marko i tim Huawei Foruma

0
Prijavite se ili registrujte da biste komentarisali.